Шта су и о чему писали анонимни византијски писци, зашто су волели Езопове басне, сатиру и пародију? Како се из визуре данашњег времена тумаче византијске \"мале ствари\" и свакодневни живот? Шта кажу сведочанства о византијском смислу за хумор, а шта у ствари могу да нам понуде налази историчара који су у трагању за \"Другим лицем Византије\"; збирком шала, приповестима о непознатим људима, медицинским трактататима, годишњим добима, временом и источњачком чаролијом сна?
Дакле, разговараћемо о новој књизи нашег угледног византолога Радивоја Радића, проф. Филозофског факултета у Београду и шефа катедре за византологију, објављеној под насловом \"Друго лице Византије\" (издавач: \"Еволута\"). Књига је у ствари контрапункт ауторовој претходној студији \"Страх у позној Византији\"; уз тамне тонове, хиљадугодишња империја имала је и своју другачију, ведрију страну.
Са проф. Радивојем Радићем разговара Маријана Радуловић.