Znate l' pricu o Vasi Ladackom i ja sam je tek onomad cuo jednom devet dana nije izlazio iz birtije kazu da je bio cudna sorta
Otac mu je bio sitni paor 'ranio je sedam gladnih usti mati mu je bila plava tiha, nezna, jekticava umrla je s trideset i nesto
Imali su par jutara zemlje malu kucu na kraju sokaka na astalu navek hleba taman tol'ko kol'ko treba al' je Vasa hteo mnogo vise
Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane sat sa zlatnim lancem i salase zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne u karuce pregnute cilase ali nije mog'o da ih ima
Voleo je lepu, al' sirotu uz'o bi je samo da je znao voles jednom u zivotu sad bogatu il' sirotu to ne bira pamet nego srce
Sve se nad'o da ce ljubav proci zanavek je otis'o iz sela nikad nije pis'o nikom venc'o se sa mirazdzikom jedinicom, kcerkom nekog gazde
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane sat sa zlatnim lancem i salase dobio je njive plodne, vinograde blagorodne u karuce pregnute cilase sve je im'o - nista im'o nije
Propio se, nije proslo mnogo dusu svoju djavolu je prod'o znali su ga svi birtasi trazio je spas u casi ali nije mog'o da ga nadje
Mlad je, kazu, bio kad je umro 'sred birtije od srcane kapi klonula mu samo glava ko da drema, ko da spava i jos pamte sta je zadnje rek'o
Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih dzaba bilo sata i salasa dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih dzaba bilo karuca, cilasa kada nisam s onom koju volem kada nisam s onom koju volem
Znate l' pricu o Vasi Ladackom i ja sam je tek onomad cuo cak i oni slicni njemu kada razmisle o svemu kazu da je bio cudna sorta