Миља-везиља ситан вез везе, ситан вез везе на дар драгану. Ситан вез везе, у хладу седи, у хладу седи, сама беседи: "Ситно везено, сузом ливено, сузом ливено, жељом жељено!"
Њој се прикрада Раде-златаре, Раде-златаре лако-полако: "Миљо-везиљо, лепа девојко, лепа девојко — пођи за мене: ситним ћу златом да те окитим, да те окитим, да те накитим!"
Ал' проговара Миља-везиља, Миља-везиља, лепа девојка: "Ја имам драгог, дражег, милијег, дражег, милијег нег' твоје благо. Моје је драго врло далеко, врло далеко у туђој земљи — на ме не мисли, јер ме не воли, јер ме не воли, јер ме не љуби!"