ŽVAĆEM ŽIVOT AL' SE NE OSEĆAM SITIM SVAKIM DAHOM SVOJIM NIKAD BLIŽI SMRTI
SMEŽURANA KOŽA DRŽI KOSTI GOLE MOJ STARAČKI PALAC OKRENUT NA DOLE
ISTRUNUŠE GRANE JOŠ SE DRŽI KOREN SAD OŽILJAK SVAKI SIJA KAO ORDEN
NAJČVRŠĆI MI KORAK PREKO TANKOG LEDA I KAD RUŠIM ONO ŠTO MI NAPRED NE DA
UVEK PREMA VRHU ZAŠTO NI SAM NE ZNAM DA L' ZBOG DUŽEG LETA KAD SKLIZNEM U BEZDAN
KAD VEĆ GURAŠ NOS U STRANE OVE MOJE PRIČE REČ-DVE O ZENITU I DNU - ONI TAKO LIČE K'O DVE SUVE RUKE KOJE ISTA SRANJA ZGRĆU ZATO JA DOK JEBEM ŽIVOT FLERTUJEM SA SMRĆU
KAD VEĆ GURAŠ NOS U STRANE OVE LOŠE PRIČE REČ-DVE O ZORI KOJA NIKADA NE SVIĆE ZORI ONOG DANA KOJI SVAKO CEO ŽIVOT ČEKA DOK ČEKAJUĆ' NE POSTANE OLUPINA OD ČOVEKA
JA ŽDEREM ŽIVOT, ŽDERE I ON MENE I NIKO OD NAS NIKAD NIJE SIT AL' NEKAKO MORA DA SE UBIJE VREME DOK ČEKAŠ ONU ŠTO OBIČNO KASNI - SMRT